2015. review: femicomix ~ ada černoša, mesto žensk


femicomix logo“Izložba Femicomix na više načina osvjetljava feminističku problematiku suvremenog stripa”

/SLOVENSKI IZVOR/ MESTO ŽENSK BLOG: http://www.cityofwomen.org/sl/content/2015/zenske-v-stripu-ali-vse-si-lahko-napravimo-same
/VIŠE O FEMICOMIX PROJEKTU
: https://komikaze.hr/wiki/29-9-2015-femicomix-ljubljana/

ŽENE U STRIPU ILI DA LI MOŽEMO SVE SAME?

Izložba Femicomix na više načina rasvjetljuje feminističku problematiku suvremenog stripa.
Na prvom mjestu je zanimljiva već sama činjenica da mreža nezavisnog stripa Komikaze (izloženi stripovi su izbor iz njihovih fanzina i zbornika), vrijedi za „žensku“ iako je zapravo rodni sastav Komikaze izdanja prilično uravnotežen. Ipak, za žanr u kom su 90% pisaca i ilustratora kod dva najveća izdavaća, Marvel i DC, muškarci, takav odjek nas ne iznenađuje. Zadnjih godina je pod utjecajem feministične i LGBTQIA publike počelo uvođenje više ženskih, LGBTQIA, invalidnih, rasno i vjerski raznolikih karaktera a promjenio se rodni identitet i usmjerenje nekolicine postojećih (Thor je, primjerice, postao žena, Loki panseksualna osoba s fluidnim rodnim identitetom, Batgirl je dobila potpuno novo odijelo u kom uopće ne pokazuje kožu), no s tim novim i obnovljenim likovima strip ipak ne uspijeva ući u medijski najpopularniji (i najisplativiji) ogranak strip industrije – filmove i tv serije. Naravno da ovi uvidi o mizoginiji i drugim izmima ne vrijede samo u industriji; nekomercijalni strip također nije imun na seksističke, jednodimenzionalne, instrumentalizirane ženske likove i potpuno odsutne manjine.

Govoriti o „ženskoj“ (bilo kojoj) umjetničkoj vrsti je uvijek kontroverzno, i u takvoj situaciji je izložba 17 autorica već samo po sebi feminističko djelovanje. Neki radovi su direktno vezani na feminističku tematiku (naročito se istiću Mala djeca Anne Ehrlemark bez trunke materinskog osjećaja, duhovit strip Kako postići razmak među butinama Katie Woznicki o idealima ljepote i Parovi Petre Varl, koji tematiziraju društvene strukture i apsurd rodnih i drugih uloga), neke se indirektno oslanjaju na feminističku tradiciju kolaža koji podsjećaju na riot grrrl fanzine. Komikaze, koje izlaze također i u formi internet izdanja, na otvorenju u Kino Šiški su napravile radionicu beđeva pa je bilo nemoguće previdjeti njihovu predanost DIY (Uradi sam/a) vrijednostima. Svejedno nam je ako ste nas isključili iz svog muškog kružoka, gdje su stripovi mokri snovi o moći, slavi, ženama i rješavanju svijeta, kaže Femicomix, mi sve možemo napraviti same: svoje beđeve, svoje stripove, svoje medije.

I baš medij interneta je još jedan aspekt kog treba sagledati u feminističkoj analizi suvremenog stripa. Iako je u početku izgledalo da će širenje interneta uništiti potrebu za fanzinima i nadomjestiti ih tematskim internet stranicama, oni su upravo na internetu doživjeli svoj preporod u obliku elektronskih webzina gdje autori/ce lakše nalaze materijale za svoje papirnate fanzine. Internet je konačno demokratizirao stvaranje i objavljivanje i omogućio lakše povezivanje autora/ica baš specifičnih sadržaja sa ciljanom publikom. Sve to je dovelo do nastanka podžanra web stripa. On je autoricama, kojima to inaće vjerojatno ne bi uspjelo, uz brojniju publiku i prihode od oglasa, omogućio da žive od svog rada i tako malo popravio posljedice zatvorenih muških krugova. U svemu tome ne iznenađuje da su Komikaze, koje se kroz objavljivanje autorica iz različitih geopolitičkih sredina (s fokusom na Balkan) žele boriti protiv globalizacije ukusa, za svoj medij izabrale upravo internet.

Pored svega toga Femicomix se sadržajnom raznolikošću, obrađenim temama i uvjerljivošću izvedbe u vezi sa ženama u svijetu stripa pokazuju prije svega jedno – da su njihovi radovi kvalitetni i originalni i da autoricama, unatoć strukturnom seksizmu žanra kojim se bave, neće uzmanjkati volje i kreativnih rješenja za stvaranje i objavljivanje.”

 

SLOVENSKI PREVOD

Razstava Femicomix v več pogledih osvetljuje feministično problematiko sodobnega stripa. Na prvem mestu je pomenljivo že dejstvo, da mreža neodvisnega stripa Komikaze (razstavljeni stripi so nabor iz njihovih zinov in zbornikov), velja za »ženskega«, čeprav je spolna sestava njihovih številk približno uravnotežena. Ampak v žanru, kjer je 90 % piscev in ilustratorjev pri dveh največjih založbah komercialnega stripa, Marvelu in DC-ju, moških, takšen odziv ne preseneča. Med tem ko so v zadnjih letih pod vplivom kritik feminističnih in LGBTQIA bralk začeli uvajati več ženskih, LGBTQIA, invalidnih, rasno in versko raznolikih likov in spremenili spolno identiteto in usmerjenost nekaterih obstoječih (Thor je na primer tako postal ženska, Loki pa panseksualna oseba s fluidno spolno identiteto), Batgirl pa je celo dobila praktično novo opravo, v kateri ne kaže nič kože, tem novim in prenovljenim likom ne uspe priti v medijsko najbolj izpostavljen (in najbolj dobičkonosen) podaljšek striparske industrije – v filme in televizijske nanizanke. Vendar pa očitki o mizoginiji in drugih -izmih ne veljajo samo njim; tudi nekomercialen strip ni imun na seksualizirane, enodimenzialne, instrumentalizirane ženske like in popolno odsotnost ostalih manjšin.

Čeprav je govoriti o »ženski [katerikoli umetniški zvrsti]« zmeraj kontroverzno, je ob takšni situaciji razstava 17 avtoric že sama feministično dejanje. Nekatera dela feministično tematiko tudi neposredno obravnavajo (posebej izstopajo groteskni Majhni otroci Anne Ehlemark brez trohice materinskega čuta, duhovit Kako doseči razmak med bedri Katie Woznicki o lepotnih idealih in Pari Petre Varl, ki izpostavljajo družbeno konstruiranost in absurdnost spolnih in drugih vlog), nekaj pa se jih na feministično tradicijo naslanja posredno s kolažnim formatom, ki spominja na riot grrrl zine. Komikaze tudi sicer izhajajo v formatu spletnega zina, na otvoritvi pa so v Kinu Šiška ponudile delavnico značk, tako da je bilo nemogoče prezreti njihovo predanost DIY vrednotam. Vseeno nam je, če ste nas izključili iz svojega moškega krožka, kjer so stripi mokre sanje o moči, slavi, ženskah in reševanju sveta, pravi Femicomix, vse si lahko napravimo same: svoje značke, svoje stripe, svoje medije.

In prav spletni medij je še en aspekt, ki ga ne gre prezreti pri feministični obravnavi sodobnega stripa. Če je sprva kazalo, da bo širitev interneta izničila potrebo po zinih in jih nadomestila s tematskimi spletnimi stranmi, so ti prav na spletu doživeli svoj preporod, tako v obliki elektronskih zinov kot ustvarjalk_cev, ki na spletu lažje najdejo kupke_ce za svoje papirnate zine. Internet je dokončno demokratiziral ustvarjanje in objavljanje in omogočil lažje povezovanje avtoric_jev še tako specifičnih vsebin s ciljno publiko. Vse to je vodilo v nastanek podžanra spletnega stripa, ki avtoricam, ki jim to sicer ne bi uspelo, s pomočjo bolj številčne publike in dohodkov od oglasov, omogočil, da od svojega dela tudi živijo, in tako vsaj malo izničil posledice zaprtih moških striparskih krogov. Ob vsem tem ni presenetljivo, da so si Komikaze, ki si z objavljanjem avtoric_jev iz različnih geopolitičnih regij (s poudarkom na Balkanu) želijo boriti proti globalizaciji okusa, za svoj medij izbrale prav splet.

Poleg vsega tega pa Femicomix s svojo vsebinsko in slogovno raznolikostjo, obravnavanimi temami in prepričljivostjo izvedbe v zvezi z ženskami v svetu stripa kažejo predvsem na eno – da so njihova dela kvalitetna in izvirna in da avtoricam samim kljub strukturnemu seksizmu žanra, ki se ga lotevajo, ne bo zmanjkalo volje in kreativnih rešitev za ustvarjanje in objavljanje.

Ada Černoša